nebo by xvii

e... negdi se uvik nađe bokunić sunca, srića je tot samo triba dobro gledat...

moja maca ćićo u čudu, by xvii

[ženskica je]

napomena: ne prodajen je, nima niko na ovemu svitu dovoljno pinezi da bi je moga kupit i ne darijen je.

Pi dan (π dan) se u matematičkom svijetu slavi svakog 14. ožujka jer ako pišemo datum u obliku m.dd tada je to najjednostavnija aproksimacija broja π: 3.14.

Trenutak u toku dana koji je posebno značajan je u 1 sat i 59 minuta (ili ujutro ili popodne) jer tada broj izgleda ovako: 3.14 1 59 što je približno broju Pi u 5 znamenki.

Ipak, igrajući se brojkama dolazimo do najboljeg dana koji objašnjava broj Pi, a to je: Ožujak 14., 1592.g. u 6 sati i 53 minute i 59 sekundi (3,14159265359...), odnosno to bi mogao biti i jedan dan u budućnosti koji glasi: 3141.g. mjesec svibanj, dan 9. 2 sata 6 minuta 53 sekunde 59 stotinki sekunde.

Još jedna važna poveznica sa PI danom je rođendan Alberta Einsteina 14.03. odnosno 3.14 oblik datuma u Europi pa ga u novije vrijeme matematičari i fizičari kao takvog obilježavaju.

izvor: http://hr.wikipedia.org/wiki/Pi_dan

e... utrnilo se svitlo, partija je veliki glumac.

šteta.

sićat ćemo se uvik ljube kapora.

duje u oblacima by xvii

e...

12. 03.2010. 

je vrime leti.

  o' moga diplomiranja je prošlo jušto 12 godin.

danas san cili dan u formulama i fala bogu da je tako, to mi je puno draže vengo zvat državnu riznicu ka nekidan.

evo nešto dobro za ugodan vikend.

guštajte, a ja čin  sredin još jedan ugovor bižin ča, triba uvatit malo arije :)

e... uvik su grube riči za one ča ih volimo.

riči ča deru ka kartadevera...

gibonni ih zna dobro spakovat i umotat u pismu.

toliko dobro da počnu čak i lipo zvučat.

e a ko danas mi je platija prije vrimena, a?

ajde da špijamo i to: ovi put www.marina-kastela.hr .  oni su mi i inače namirili sve fakture, katkad ih je tribalo zivkat, ali nikad se nisu bahatili, bili bezobrazni i sl. uvik sve uredno plate.

dakleM, računi se plaćaju prije dospijeća, a najkasnije na dan dospijeća.

balkanske običaje neplaćanja i floćavanja kako se išlo skijat u austriju oli na kronplatz oli opuštat na karibe oli u dubai, pa se nije stiglo platit račune s dolaskom europske unije će svi nazovi vodeći i nazovi uspješni poduzetnici, ali i država, morat zaboravit.

bit će finito, ekola, gotovo.

neplaćanje je balkanska izmišljotina, a oni koji dopuštaju neplaćanje sami najprije odu u propast. ja tu ne dan mrdat, fakture se kod mene plaćaju, ali i naplaćuju. u više od pet godina rada mene niko nikad nije zva zbog neplaćenog računa, dapače, svima je sve uvik prije dospijeća plaćeno. a zašto bi ja nekoga beskamatno kreditirala, a? a ko će meni šta dat, a?

i još nešto, zapamtite to dobro svitu moj, vodeći je onaj koji račune plaća i ko plaća radnike, a onaj ko ih ne plaća može se samo smatrat jadnim, a ne vodećim.

svitu je neugodno zvat za svoje pineze. dužnici su obično drski i vriđaju čovika.  e ma nije jadan oni ča traži svoje pineze, jadan je oni ča drži tuđe pineze.

sve šta se širilo na račun dobavljača kojima se nije plaćalo srušilo se ili se upravo ruši. najbolji trenutni primjer rušenja je pevec. čin se čuje za njih svima je na licu poveći osmijeh.

bit ću iskrena i reč neće mi bit opče žaj vjerovnika koji se neće jemat od čega naplatit u slučaju pevec. neće mi bit žaj, e... kako to? e lipo, šta ste radili sa onima za koje ste znali da ne plaćaju, a? mislili ste jednega dana... je, je... kako da ne, malo morgen.

pametan čovik odma neplatišama obustavlja robu i/ili uslugu i traži platišu za stranku. oni ča s vragon (a to, baš to su ovi šta smišljeno i namjerno ne plaćaju) tikve sadi prije oli poslin doživi da mu se o glavu razbiju. i virujte nije to nikakva sirotnja kojoj triba poček, sirotinja najbolje i najurednije plaća i jema svoj ponos i dostojanstvo. ne plaćaju hoštapleri i kurbini sinovi, a da nema budala koje s njima kompe, ne bi takvi jemali kome bit dužni.

http://www.xvii-online.com/p-ministar-suker-i-jopet-uredno-flocaje/204942.html#links

nastavak:

e...

danas san bila na poreznu upravu split i tamo dobila napismeno da je rijesen moj zahtjev za povratom pdva.

bila san i na privrednu banku zagreb u splitu i napismeno dobila promet iz koje ga se vidi da drzava nije napravila uplatu za moje poduzece.

zvala sam i ministarstvo financija u zagreb. gospođa iz državne riznice mi je tvrdila da su mi još jučer izvršili uplatu.

- pinezi na računu nema. zvat ću ja i sutra, a prekosutra stižen u zagreb, pa ćemo tražit ko je lupež - kažen ja.

i evo upravo sad mojih pinezi...

eto tako, pa ajde da vidin ko će mi se još usudit bit dužan.

narafski da mi je porezna pročešljala sve fakture, ali ko uredno radi , nima se čega bojat. nek se boji oni ča je kreja.

http://danas.net.hr/hrvatska/page/2010/03/08/0896006.html

ministar šuker i jopet uredno floćaje jerbo se pinezi iz proračuna uredno ne isplaćuju. ne govorite neistine vengo učinite uplatu, mome poduzeću trenutno dugujete pineze upravo iz državnog proračuna.

dok mi pineze ne date, svaki dan ću u javnost dat (ponavljat) informaciju da mi država duguje.

e... strašno. prestrašno. najboljega, najnadarenijega, najpoštenijega , najvridnijega, najpametnijega i narafski najlipšega poteštata na svitu (on je narafski poteštet najluđega grada na svitu) toka ovih dana ič po sudu jerbo  sud oče da im objasni tamo nešto oko tamo neke javne nabave koju je tija škivat.

ma žeki ne daj se, uza te smo svin srcen, ovi grad sigurno ne bi moga brez tebe... znamo mi da si ti to sve u najboljim namjerama. ko bi opče i pomislija štagod drugovačije, a?

MR. KERUM (MRS. ROBINSON)

Ovo je song kumu Kerumu...
Što god čovjek radi, seru mu...
Hu, hu, hu...
Pomozite, barba Kerume...
Podigli su porez, deru me...
Je, je, je...
O ne, ne, ne...
Htio je obnovit' 5, 6 vrtića za dar...
Na put mu je stao novinar...
Kakav javni natječaj i javna nabava...
Ide Željko dalje, optužba je labava...
Oh, vidiš ti kuma Keruma...
Gledam ga iz svoga bedrooma...
Ha, ha, ha...
Taj epski nastup i blaga ćud...
Zapravo je Kerum Robin Hood...
Hood, Hood, Hood...
Ud, ud, ud...

e... šta se isplati poč studirat? od kojega zanimanja nećete bit nezadovoljan i fotan čovik koji će mislit kako preživit od prvoga do prvoga i kako platit letriku i kupit kruva, a?

u ovoj zemlji je svako malo neki demonštracijun oli štrajk. judi svoja prava traže tako jerbo ih drugačije niko ne čuje. često štrajkaju i glađu. nezadovoljni su skoro pa svi, seljaci, likari, profešuri, študenti, pomorci, ribari, radnici - škverani oli oni iz željezare, pivovare, svejedno, čak i fuzbaleri, umjetnici, instruktori autoškola...

ka magistar elektrotehnike i vlasnik malog poduzeća u kojen radin naprosto sam oduševljena prilikama u republici hrvatskoj. narafski da mi i na današnji dan država duguje. alo država, oču svoje pineze,  ne kreditiran vas svojon voljon.

 tako je uvik... ako jeman kojega dužnika, najčešće to bude štagod državno oli država. nije samo to ono ča mi gre na đigericu, jema u ovoj zemlji prikovišje nezakonja, nepravde, gadosti.

a jeste li sigurni da su svi nezadovoljni, a? nisu svi, ma ke, e... jema i vrlo zadovoljnih. evo ja još dosad nikad nisan čula da su nezadovoljni katolički popi i švore.

jedino je šjor grubišić stvari u ovoj zemlji stavija jušto tamo di im je misto, ma mu zaradi tega bidnome nije lako. ostali dil klera je kako vidin super zadovoljan. za njih uvik iz proračuna jema, njima nije potriba štrajkat glađu. njih nima nezaposlenih.

stoga, glede oli zaradi tega se nameće zaključak da je skroz profitabilno poč studirat teologiju . jemat ćete posal, ona vas neće odvest na burzu rada, a ka korisnici državnoga proračuna uvik ćete bit na prvome mistu. nima straja da za tako nešto ne bi bilo, e... e i nemojte nikad bit laici, tako neće sve bit zagarantirano, zaredit se i to je to...

e i nemojte mi reč da ne bi mogli tako živit, da će van falit ovo i ono. ništa van neće falit, ni tičjega mlika. narafski, nikome nećete ni odgovarat za svoje postupke, e... nikome osin dragome bogu, ali to nima veze jerbo ko se danas boji boga još, a?

litrati mora su tot da izduramo ovo grubo vrime.

uvećajte ih klikom.

peškano danas mobitelon by moja malenkost...

e... jutros san bila uvatit malo sunca.

di?

na rivu? je, oču, baš tamo, kako da ne. otkad su je onako unakazili teško me tot morete vidit. samo prođen i to na veliku prišu.

na bačvice i ježinac je sigurno konfužjun, ali na sustipanu se baš lipo moglo guštat i gledat sve broče. evo jedna sličica. 

sustipanska sličica by xvii

e... ovih dana su me neki naidili ka pasa. drugi su se pak i jopet i to po ne znan koji put pokazali ka vridni i dobri ljudi - veseli me druga grupa. o prvoj neću višje njaci mislit, ne mirita, e...

jeman jednega kumpanja ča mi uvik vrati forcu, more moje. š njin je sve lakše, život bude lipši čin ga trefin.

evo jedan litrat od jučer, skoro pa friški jerbo danas me tokalo radit, ujutro učit dicu, pozapodne pituravat. 

u čekanju boljih dana by xvii

zvončac by xvii

e... uzdaj se u se i u svoje kljuse - izjavija  je poteštat kerum na spliskom sajmu gast i osta živ.

ne znan samo u koga san se do sad uzdala, a? u državu?  u tvrtku kerum? u   tvrtku podravka? u partiju, u ivu sanadera, u jadranku kosor, u ex pricidnika mesića!? u dragoga boga itd!? je, ši, banke su mi bez trepnit dale miljarde bespovratno, a od države san iščičala miljarde poticaja. moš mislit.

barba poteštate ka i uvik brbljate. jušto tako, brbljate.

u lipoj našoj odavno postoje i tvrtke i ljudi koji ne trguju kruvon i salamon, koji ne švercaju goldunima, tuferima i lamicama i koji ne žive o' krafena, kruva i pločica za banj. nije samo to poduzetništvo i fala bogu da nije.

osin veeeelikih butiga mješoviton robon, pazarskih banaka, reketara i dilera ,u ovoj zemlji jema i štagod pametnoga svita. svita koji zna složit dvi suvisle rečenice. u ovoj zemlji se ipak rade  i proračuni, projekti, software. u ovoj zemlji žive i obrazovani ljudi koji zarađuju pameću i kojima nije potriba bit mafija.

uzdan se ja u se odavno. ništa mi ne triba osin računala, neta i vlastitog znanja (dobro, narafski, uvik dobro dođe i tuđe znanje), a najmanje mi tribaju "poduzetnici" djelatnosti šverc-komerc koji ne plaćaju dobavljače, radnike, nikoga, a bahate se di stignu.

di je pamet? znanje? visoke tehnologije? strani jezici? međunarodni projekti?

jema tega, e, ali daleko od barba poteštata, e... to je u vlasnika firmi s kojima , barba poteštate, nikad nećete moč njanci progovorit jerbo vam ti nimaju vrimena slušat ničije pi*darije; jemaju posla, upravo prodaju znanje visokog niova za koje nikad niste ni čuli,  a i da čujete ne bi ništa razumili jerbo naobrazbu koja je potribna za to svatit nimate, skule finili niste.

kako ni u mene nije kruv, salam, lamice, golduni i tuferi, vengo znanje , niman ni ja višje vrimena za vaše pi*darije.

zaradi tega vas najlipše molin, ne slikajite se po fojima i za tv svaki čas jerbo niste filmski glumac i ne govorite ništa jerbo čin zinete jemamo predstavu koja je odavno postala sasvin dosadna.

e... u hrvatskoj sam rođena, tu su rođeni i moji roditelji i njihovi roditelji, a i dalje stari. tu san odrasla. tu sam se školovala. tu je moja mladost, moje uspomene. hrvatica san i hrvatska je moja domovina. međutim, to je zemlja iz koje ljudi konstantno odlaze. zaradi čega, a? e sad će se počet smijat svi koji su ovod živili bar šest miseci.  hrvatima je sasvin normalno da se odlazi iz hrvatske, za život postoji jamerika, australija, njemačka, švicarska, argentina itd. kad san u trećen misecu 1998. diplomirala, smatrala san da ipak ne triba poč u jameriku oli australiju i da je tu moj dom. ostala san tot. 

treći misec 2010.  je doša.

jesan li zadovoljna u republici hrvatskoj? ne, ma ke, ovod je dobro more i sunce ( u zadnje vrime i ono slabo sija, samo kiše), a drugo je otužno. mnoštvo stvari je i gore od otužnoga. 

danas sam po ne znan koji put u životu požalila zaradi tega šta živin u republici hrvatskoj. mora bit da je ipak  tribalo spakovat kufere poza diplomiranja ka ča su učinile stotine mojih poznatih, ko mi je kriv ča nisan i ja, e... hrvatska svakin dan postaje zemlja sve više i više nesritnih judi. nesritnih i obespravljenih.

sve se više pitan je san li životno falila kad sam 1998. za razliku od stotina i stotina mojih vršnjaka odlučila ostat. 

žalosno da jedna peršona od 37 godina u vlastitoj domovini jema ovakav post. eto di nas je doveja hdz. rvatine (ako ne znate ča je rvatina, povirite ovi tekst)

umorna san. tužna. štufa. dišperana....

jema i takvih dana.

gren navit nešto lipo.

e... stanouprava. upravitelj je jutros doša na moje inzistiranje. ovi put nije bija ni najmanje pristojan, a ja san višje kroza sve godine štufa stanouprave, pa san predsjednici jutros rekla da se od danas više ne slažen da mi oni budu upravitelji. stavit ću joj  to i napismeno. za svoje pineze oču odgovornog i savjesnog upravitelja.

kako ste mogli čitat na moj blog vodu smo prije skupljali u kajinima kad je krov protapanjava. krov se napravija i pitanje je li sad on kriv oli ne tj. je li kriva fasada, ali kantuni mi u stanu poza kiša  izgledaju ovako i to od poda do stropa, a tako izgleda i rubno područje vanjski zid-  štrop te wc (cili) koji opče nije uza vanjski zid.

upravitelj mi je reka da mi je stan odličan, da ja problema neman, a kad je ovo odlično poželila sam mu tu odličnost i izvrsnoću u njegovoj kući.

sve ovo čistin i saniran sama i o svom trošku.

žunta 11:20 h: ovo je dopis koji ću upravo potpisati i poslati predsjednici.

jarbol by xvii

hehe, danas nije padala.

[inače, usrićila me je. kako san na zadnji pod, jopet jeman štetu u stanu zaradi višednevog padanja kiše. grr,čistimo, saniramo. mrvu je bolje otkad su napravili krov jerbo ne skupljamo vodu u kajine, ali još uvik nije skroz dobro i susida ča je nova predsjednica (stari je da ostavku) je već ponovo zvala upravitelja. triba bi doč iduću šetimanu.]

evo jedna dobra pisma, da nam je ne pofali, e...

Ka' i stare grote vrime život kala
i na sve lipote, prašina je pala
a tebe još vidim u slutnji, u sjeni
snovima te slidin, al te nema k meni...

Dugo nije pala kiša, na tu ljubav i lipotu
za tobom sam samo iša, ka za svitlom u životu
dugo nije pala kiša, ali nada još ne hlapi
Ljubav moja vratit će se, donijet će je prve kapi.  

san by xvii

izdržljiv je, vidite ga http://www.flickr.com/photos/xvii_st3/4285369682/ koliki je

inače, ovo su pahuljica i žućo, moje mace.

e...

ovih san dana tila kupit novi kauč za ured. tila i kupila, evo ga baš gledan kako se dobro uklopija u prostor, zadovoljna san.

a može li se tako nešto u splitu brez problema nač, a? splitu, e, onemu splitu ča je drugi grad po veličini u lipoj našoj, e...

ispod ajdukovog stadiona je nekad bija salon domooprema. tražila san ga i nisan ga našla, tot se višje ne prodaje mobilija. kako nisu ostavili  njanci biljetin di su i kud su, niman pojma ča im se dogodilo.

narafski da mobilije nima ni u zgradi di je nekad bila standa, a prije tega jadrantekstil. jadrantekstil je tot drža mobiliju kad san ja bila dite, ali od onda je dalmaciju poharačija šjor kutle i hdz, sve rvatina do rvatine (vidi zadnji tekst), pa nima višje ni jadrantekstila ni mobilije. to je bila ka mala prima.

poza tega je došla tu standa, ali i ona je otišla u prdac, a poza svega tega je ako dobro pamtin, tu proba nešto radit i kerum, ali je i to otišlo u prdac i sad super prostor u centru grada godinama zjapi prazan. oli je jedini? jemamo mi ekskluzivnih praznih prostora u užem i širem centru koliko god očeš praznih, e...

sićan se da san ka dite mobiliju u splitu jemala i kod otela marjan, ali i to je odavno otišlo u prdac.

di san još pogledala, a? na višje pode o' koteksa. e povišje jerbo i ona mobilija ča je bila doli u koteksa odavno višje nije tot. to je bija drža muž od one pivačice zrinke, ali to je odavno išlo ča. ovo na višje pode od koteksa je kataloška prodaja, prelistala san katalog i za moju potribu mi njanci jedan kauč nije pasa, pa nisan ni pitala pošto je. mislin da na tu butigu piše šimundža oli tako nešto, neka me skužaju ako san falila, nisan namjerno, e...

u splitu san uspila nač još čak dva salona, meblo u jokera i tot kauči pizaju oko 12 do 20 iljada kunića i to je prava prilika jerbo u art interijera  ča je na lovertu je ova cifra ča je  iz jokera neka gornja granica praktički startna cifra.

u art interijerima je bila i jedna prava prigoda, bokun kauča ča je piza 99 000 i nešto sitno sad jema skonto na nekih 45 000.

je dobro ste pročitali sve ovo ča piše o joker ciframa i art cifrma, ko mi ne viruje neka pođe vidit.

e sad, nisan žena o' šeika, moj otac nije pokra škver, a ne kreden ni ja, vengo krvavo radin (i radnin danom i vikendom, i danas san, a i sutra ću), pa san o' tih butiga odustala. narafski, da plivan u pinezima, ne bi za bokun mobilije izdvojila cifru za koju se more vazest tonobil. pamet mi fala bogu ne smeta. neka tot kupi koja pokondirena tikva, ja san se sitila jedne butige di san vazela namještaj kad san osnovala poduzeće i otišla san tamo. to je pisak namještaj u koplici. ljudi nimaju neki ekskluzivni salon, višje je koncipirano ka skladište, ali od namještaja tu možete nač dobrih i povoljnih stvari i ča je najvažnije ono ča ste platili i dobijete u roku dan dva.

izabrala san jedan lipi modri kauč prekjučer, platila karticom i danas je stiga. na šest rata i uz dostavu na peti pod oko 1550 kuna. gotovinski jema i neki popustić.

nije kožni, o' pliša je, ali meni se strašno svidija i odlično mi se uklopija u prostor. sad me baš zanima ča će reč stranke i svit ča radi za me.

vjerojatno se štagod mobilije može nač i u dugopolju, ali skužajte me, to nije split. u splitu praktički rvacki čovik koji živi od svoga rada more nešto nač u pisak namještaj i eto zaradi tega san ih ovod malo spomenila, da znate da ipak nešto jema. ča se tiče emmezete u kaštilima s njima sam davno jemala loša iskustva,  pa ih nećem besplatno reklamirat, a kad mrvu bolje pogledaš i to su kaštila, a ne split.

bravo drugi po veličini grade, ponuda ti je višje vengo dobra, e... narafski i najobičnije postole će te tražit iako jema butiga i izloga, a ako vam zatriba nešto sofisticirano ka ča je recimo gratakaža oli lazanjur, potraga će bit vrlo zanimljiva, samo nekoliko dana i nač će se nešto, e...

trenutno tražin tv, pa mi javite ako znate koju dobru butigu. u neke san već bila, neku sliku ponude već u glavi jeman, ali potraga još dura... za ured, ne triba mi kućno kino, dosta je i 55 cm...

fala svima koji mi pošalju neku informaciju, a fala i meni ča san vama dala informacije...

ekola, gren ča, subota je, šest uri pozapodne, finito posal.

e... vrime je korizme, odricanja i razmišljanja. evo ča san zaključila. skroznaskroz san neuzorita rvatica, može me bit stid i sram.  kako? zašto? 

evo nekoliko  razloga zaradi kojih san mali rvat, neuzoriti rvat. najprvo, plaćan poreze, a rvatine ih ne plaćaju. zaradi čega bi ih plaćali, a? oni su bogomdani, državi neće dat ništa, a vazest će joj sve.

nadalje, nisan vazela bandiru i š njon mavala di stignen, ono kad je praznik i nepraznik, petkon i svecon. nekako višje nosin rvacku  u srcu nego u mavanju bandiron. 

a di bi se moglo mavat bandiron, a? svugdi, e. na vinčanjima i sprovodima, u uredu i na merjanu. na rivi, na pjaci, na peristilu... di god očete.

evo, recimo, nisan se još udala, ali ne znači da neću. ne virujen da bi na mom vinčanju mogla bit velikaaaa bandira, kokoš na bandiri i ostali običaji veeelikih rvatina opravdani narodnim običajima za koje se zapravo pametan čovik pita: a iz kojeg i kakvog naroda nam je tako nešto stiglo, a?

da se mene pita, najprije bi taj event moga bit na provi broda, a spiza bi narafski bila riba, obotnica i školjke - sve iz mora. šta se mene tiče svi bi mogli doč u maju na rige i brez skupih darova, važno je da su dobro društvo i da ih bar nekoliko zna lipo pivat.

eto nek mi sad reču i da bogohulin, ali opče mi vinčanje u crikvi ne predstavlja nešto, samim tim šta je općepoznato da je u masu slučajeva nevjera jušto proporcionalna duljini vinčanice tj. šta je vinčanica bila dulja, šta se višje vukla po tleju, to je više jubavnika jemala uzorita rvatica ča se vinčala u crikvi, a tot bi  ka ča znate tribalo vladat pravilo ne poželi muškoga bližnje svoje. e a ona je poželila i pošćjera i vodoinstalatera i instruktora skijanja i instruktora u autoškoli itd.

ča se tiče uzvanika na piru, narafski šta je njih višje i ča je otel di je pir skuplji, muški jema višje jubavnica. je je to je oni naš uzoriti rvat ča se vinča u crikvi, a tot bi ka ča znate tribalo vladat pravilo ne poželi žemsku bližnjega svoga. e a on je poželija susidu, tajnicu, rodicu o' žene itd.

crikva kaže i ne laži, a dosta uzoritih rvata (rvatina poglavito) ča je u toj crikvi u prvi red obično jema štagod lažno: lažnu vozačku,  lažnu potvrdu da su bili u rat, a nisu se mrdnili iz svoga tinela, potvrdu s kojon su ka lažni invalidi iskamčili prijevremeni penžjun i sl.

crikva kaže i ne kredi, a koliko su samo rvatine pokrele.

tako to piše na papiru, u bibliji, ali kako to crikva OZBILJNO ne reče rvatinama da bi tribali bit bokun bolji judi i da se domovina na ovi način ne jubi, a? kako to crikva OZBILJNO ne objasni rvatinama deset božjih zapovidi, a?

štufa san višje  (rvackog) licemjera i licemjerja...

fermajen, neću višje, doč će me katolik od pamtivika, šjor milan bandić, optužit da bogohulin, e...

osin poreza ča ih rvatine ne plaćaju, jema i drugih stvari ča rvatina neće platit: režije, račune, plaće i doprinose nesritnicima koji rade za takve. ja to sve plaćan i narafski da san neuzorita rvatica i da san za svaku osudu.

u životu san upoznala različiti svit, različite nacije, rase, zanimanja. nisan netolerantna na (tamo neke drugačije) ljude, ne mislin da neko manje vridi zaradi tega ča je crnac, budist, arap. narafski, i to je za svaku osudu, uzoriti rvat neće, recimo, jednemu fureštu  japancu njanci reč di triba poč za vidit galeriju meštrović. šta on, viša rasa, jema pričat s tamo nekih malin, žutin, a? zapravo, uzoriti rvat njanci ne zna di je galerija meštrović, hebe se njega i za galerije i muzeje, to je tot samo hrpa nekih kipova i kamenja, šta će to njemu. uzoriti rvat ne čita, ne gre u teatar i sluša cajke. meni sve to skupa nije hrpa kamenja, volin i libre i teatar i ne slušan cajke, e, tribalo bi me metit na lomaču, znan. polit petroljen i užgat, kome tribaju takvi u rvackoj, a?

uzoriti rvat prdi, rutaje i kopa nos na javnom mistu, a evo su nikidan likari zaključili i da se ne voli baš puno prat. glavno da je banj uredija ka car. e i šta bi se sad u njemu pra, pa nije ga zaradi tega uredija. uredija ga je da mu stoji lipo i šesno kroza godine, neka susidi budu đeloži, neka se zna ko je mate, e... neka mu dura, e...

narafski da san i tot kontra od uzoritih rvata i kako vidin tutokompleto san očaj i katastrofa. bidna rvacka s ovakvima ka ča san ja. bidna, e... jerbo jeman ja  još grija, ne podmićujen nikoga, ne radin na crno. nisan u njanci jednoj partiji i nisan istukla susidu kad je prikjučer došla skupljat za vodu  - onu ča san je duperala za oprat se, e...

volin hrvatski jezik, volin i čakavicu mojih starih ka sastavni dil hrvatskoga jezika. uzoritoga rvata se narafski friga za jezik, kome jezik opče triba, bitno je zaurlat kako si rvatina i ništa drugo nije važno.

ekola, doznali ste moje najveće sramote, gren ča. triba se pokrit ušima.

jezik je namjerno doša na zadnje misto, ne vidin ni da ga skule poštuju (tjelesni bude prvi sat, a hrvatski jezik sedmi), a ni foji, tv, radijo, pa eto, a di š njin onda na blogu, a?

e...

pozapodne san bila malo protegnit noge

(narafski, koliko se to opče more o' kerumovih buža koje je učinija kod otela marjan u izgradnji)

do brodova.

evo ću vam litratima šapnit kako su.

peškano mobitelom, klik za veće. 

među brodovima by xvii

Galerija umjetnina Split

Galerija Emanuel Vidović Split

ovo su moje preporuke za vižitat. virtualno i realno, e...

e... kad rečemo poljud, odma je u justima rič ajduk, stadion. danas me tokalo poč do poljuda. palo mi je na pamet da, iako www.xvii-online.com dura višje o' pet godin, nikad ovod nije bija samostan ča je na poljudu. ajmo ga ča stavit, klik za veće. 

franjevački samostan, poljud, split, by xvii

stranice na zadanu temu su:

• http://samostan-poljud.com/povijesni-pregled
• http://samostan-poljud.com/crkva
• http://samostan-poljud.com/klaustar
• http://samostan-poljud.com/muzejska-zbirka
• http://samostan-poljud.com/knjiznica

e...

sićan se kad san bila študent da san pazila da mi svaki seminarski oli vježba bude točno izračunat, nisan radove predavala samo da ih predan. narafski, nisu svi bili takvi. pantin neke koji su namjerno štrapali brojeve u tablice i lipo bi rekli: ma šta jema veze, oli će to ko gledat, a?

niki su profešuri gledali, niki nisu, a ja san najviše gledala sama sebi. propala bi u zemlju o' srama da nisan bila savjesna i temeljita i sve lipo i šesno izračunala.

na poslu je isto tako, mnogi štrapaju, nije ih briga, a moto im je ma šta jema veze, oli će to ko gledat.

ide ih dok ih ide, neke uvik dobro, neke i ne, pa laganini uvate i pržun.

sebi uvik gledan sve, a i drugima, nisan od te vrsti da štrapan. ma ke, e... niti mi to more bit, a niti bi ja tila takva bit.

interesantno je dokle su sve ljudi stigli koristeći moto ma šta jema veze, oli će to ko gledat.

potpisuju se umisto drugih, lažno se predstavljaju, krivotvore, kredu materi iz takujina, kredu iz blagajne na poslu, kredu na malo, kredu na veliko, ubiju, ma svašta nešto, a uvik u uvjerenju da ama baš niko nikad neće ništa gledat.

a koliko se išta realno gleda? nažalost malo i ništa. zaradi tega nam i je kako je.

evo primjera iz života.

tonobil vozin godinu i po. doduše, na cesti nisan svaki dan jerbo san zadrti pješak, ali ajmo reč da otprilike vozin svaki treći, četvrti dan. ovo oče reč da ipak vozin i da mi vozačka ne stoji u škafetinu. znate koliko su mi puti dosad šjor policijoti pregledali vozačku? ne znate, a? njanci jedanput. bilo bi bolje da koji put jesu. zašto? e... kako se vozačke ne gledaju, tako puno svita pod motom oli će ko šta gledat gre vozit brez vozačke i poza tega obično jemamo crnu kroniku punu vijesti o' nesrićama i mrtvima.

kad ne gledaju policijoti, gledala san sama - nije mi palo na pamet poč vozit brez vozačke, e... uvik govorin: vožnja brez vozačke je jedna od povećih gnjusnih gadarija koje govno zvano čovik more učinit.  e ma nisu svi takvi, mnogima se frigalo i otišli su vozit brez vozačke, ugrozili i sebe i druge.

ajmo ča dalje, osin vozačke jema još dokumenata. posal san u lipoj našoj tražila puste godine i nikad me niko nije pita da mu pokažen njanci jedan dokument. osobna, diploma/e, domovnica, radna knjižica, nosila san ja to sa sebon po razgovorima i testiranjima, ali njanci jedan poslodavac u lipoj našoj nije jema potribu pregledat dokumente a u pitanju je ka bilo zaposlenje. krasno. prekrasno. narafski i bolje da me nisu zaposlili kad su tako imbečilni. danas fala bogu radin za se, moje diplome su na zidu u uredu i svak ih more vidit, a ča se tiče onih peršona kojima ja dajen posla , svima san pregledala dokumente. živimo o' svoga rada, pa nam ne tribaju falšte ka ča je ova.

s obziron da me svakodnevno turpijaju, evo, koristin i ovu priliku da rečen, ako čovik/žena nima stručnu spremu koja je potribna za konkretan posal, neka ne troši pineze na telefon, vrime na vatanje veza, zivkanje, dosađivanje. kod mene to ne prolazi, nisan ja hdz, e... tamo ajte tražit posal brez adekvatne stručne spreme, a ne kod mene, e...

u adeze se općenito ništa ne gleda i ništa nije bitno - zanimljivo kako jemaju obraza napadat novoga prežidenta da nije gleda za onega savjetnika, ma gleda je čovik, gleda i  brzo ga se rišija, e... ako ko ne gleda, to je partija koja je nažalost na vlasti. oni gledaju samo ko je čiji rodijak i netjak i poza dvadeset godin takvoga pristupa i jemamo državu u banani. nikakvo čudo.

a koliko se gledalo kad nam je radovan karadžić doša litovat na čiovo ka dotur dabić, a? ispada da svaki terorist i ratni zločinac more puštit bradu i brke i neometano uč u lipu našu, oli ko šta gleda, a? NEVJEROJATNO!

primjera jeman još bezbroj, nestale su miljarde, upropašteni su životi i sudbine, a sve zaradi tega jerbo niko ništa ne gleda.

čoviče, probudi se, otvori joči. bog ti ih je da da njima gledaš. gledaj! gledaj barenko za se, kad već drugi nigdi ništa ne gledaju.

e... nekako mi se pari da bi libar i postelja mogli bit čoviku najbolji kumpanji pozapodne na ovi veliki potop... ;)

aci by xvii

e... za zaposlenje, pa i honorarno, pregledam diplomu. ona i CV su važni, a ne tko je čiji rodijak. račune plaćam i tražim da ih se plati. plaćam i poreze, a zbog ovakvog pristupa sam više puta bila ismijavana u ovoj bidnoj zemlji.

predsjednik je obeća RED i kako vidim uvodi ga ODMAH.

svaka mu čast, ako netko nije radio po propisima, ne može biti savjetnik.

pomalo će prevaranti, lašci, lupeži i kojekakvi nikogovići tamo di im je i misto, neka samo nastavi ovako kako je počeja.

hrvatska zaslužuje najbolje, prosperitet, rad i poštenje. predugo je bila ponižena.

link:

http://www.slobodnadalmacija.hr/Novosti/Hrvatska/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/92461/Default.aspx

morske by xvii

e...

novi vijađ, novi kapo.

konačno preženca o' čovika.

virujen da će vrime i čovik ča slidi

konačno donit poštivanje:

- drugoga čovika,

- poštenja,

- rada,

- kulture,

- obrazovanja.

želin mu svaku sriću!

stari krovovi, livanjska ulica, split by xvii

e...

hebi ga barba poteštate, ali meni su pozapodne sasvin nenadano naresle uši. 

evo vidite kolike su, jedva su mi u litrat stale. narafski, nisan znala šta ću, mislila san se koga zvat upomoć i na kraju san rekla šta je tu je, jeman uši, gren vanka, more bit da štagod i pametno njima čujen, e...

e ma dok san ja mislila šta ću s ušimaN, uteka mi je oni vaš karneval od pet uri pozapodne i ono paljenje krnje u uru za malu dicu.

uspila san stič na rokete i sve san se čudila kako to na maškare rokete, pa oli one nisu za novu godinu, a? 

onda su mi objasnili da se biće barba žekiju rodilo dite i da je zaradi tega zapravo fešta, a ako nije da će ubrzo.

a oče li ovi tunel ubrzo, a?

pa da kikaš brend dođe brže i u split, e... 

i da se nasmijemo ka judi

kad pravi krnje ulicama grada splita projuri...

poza ovega san otišla ča i uši su mi sasvin nadano završile na sigurno misto. narafski, nadan da neću završit u pržunu zaradi tega ča san ovo stavila na net

hebi ga barba poteštate, ja san dite splita, volin ajduka, volin moj grad i volin spliske batude, a one nimaju rokete za maškare, e... ma ke, e...

maškare 2010 split, krnjeval 2010, karneval 2010 , još ovod:

http://www.flickr.com/photos/xvii_st3/sets/72157623323858303/

spliska riva i dica na pokladni utorak 16-02-2010

e... apropo ovega je danas na trgovačkom sudu bilo ročište, međutim u ime dužnika nije doša niko, a na sudu mi je rečeno da im nisu uspili uručiti poziv i da će ih zvat ponovo.

ovod pratin i dalje kako se šta bude događalo.... baš je interesantno.

morska by xvii

voćni trg by xvii